Kada nekog u Italiji pitate šta je italijanska kuhinja ili italijanska hrana, verovatno nećete dobiti odgovor, ali ako pitate za toskansku, rimsku, lombardijsku, ligurijsku, na takvo pitanje je moguće odgovoriti. Ako i nije tako raskošna i složena kao francuska, italijanska kuhinja je puna soka, mirisa i boje.
Italijani jedu mnogo povrća, žitarica i voća, tako da meso nema glavno mesto u njihovoj kuhinji. Tu su i maslinovo ulje, sirevi i ribe. Specijaliteti se razlikuju s promenom godišnjeg doba, a i svaka regija ima svoje specifične namirnice.
Paradajz ipak mora da bude jedan od sastojaka svakog jela.
Italijani imaju dva obroka dnevno, ručak je prvi, a večera drugi. Umesto doručka sa zadovoljstvom uživaju u kapućinu s mlekom.
Jedu polako, uz ?čašu razgovora? i potpuno se posvećuju uživanju u ukusu svakog pojedinog dela obroka.
Meni se sastoji od toplog ili hladnog predjela, za kojim sledi prvo jelo, obično pasta, rižoto, njoke, palenta ili neka supa, sve, uglavnom, u vegetarijanskom izdanju. Za glavno jelo ide riba ili meso. Posle glavnog jela služi se salata i povrće i, naravno, desert. Slatkiši kojim se završava obrok ne mogu ni da se pobroje, a neki od njih su čuveni zabajone krem od jaja i vina ili tiramisu. To ipak nije kraj ovog obroka, jer u njega ulazi i šolja espresa i čašica likera.
