Vino je kao i čovek- taman poverujemo da ga poznajemo, a ono nas iznenadi nekom novom lepotom. Vino i život su sinonimi. Za vino kažu da je hrana, a piju ga i bogovi. Kao prirodni proizvod okrepljuje, pojačava inteligenciju i kreativnost. Za talentovanog vinopiju kažu da je gospodin. Samo izabranima je data umešnost da razlikuju sorte i kvalitet vina. Šardone se ubraja u grupu sorti burgundec. Po klasifikaciji napravljenoj od strane grupe eksperata za vinovu lozu i vino, ova sorta se smatra internacionalnom. Šardone potiče iz Francuske, odakle se raširilo i na Italiju, Španiju, Nemačku, Rusiju, Kaliforniju. Prapostojbina šardonea je oblast Šabli u Francuskoj. Služi se na podrumskoj temperaturi ( 10 stepeni).
NAJPOZNATIJE SORTE GROŽ?A
Najpoznatije je grožđe u svetu. Odgaja se u Bugarskoj, Australiji, Kaliforniji, južnoj Francuskoj. Ima mala sitnocrvena zrna sa debelom kožicom. Kasno lista i kasno sazreva.
Merlot od ovog grožđa se prave najskuplja vina u svetu.
Odgaja se u oblasti Bordo u Francuskoj. Odlikuje se krupnim zrnima i nenametljivim ukusom borovnice i mente.
PINOT NOAR– od ovog grožđa se pravi poznati burgundec. Uspeva u oblastima južne Francuske. Ima tanku kožicu i guste crne grozdove. Odgaja se i u Australiji, Novom Zelandu, SAD-u.
ŠARDONE- beli Šardone je najbranije grožđe u svetu. Ima male grozdove sa tankom kožicom. Rano cveta i rano sazreva. Danas se odgaja u skoro svim zemljama koje proizvode vino.
RIZLING- odlično vino. Ovo grožđe karakterišu mali grozdovi sa bledim zrnima koje imaju flekice. Od ovog grožđa se dobijaju vrhunska vina, poluslatka i slatka vina.
SEMIJON- od ovog grožđa se dobijaju vrhunska vina, kao i visokokvalitetna suva vina. Iziskuje specifične klimatske uslove. Odgaja se u Francuskoj, Australiji, SAD-u, južnoj Africi.
OSNOVNA PRAVILA
ZA KONZUMIRANJE HRANA I VINU
1. ostrige, školjke i hladni rakovi
– suva penušava, mlada i bela vina
2. hladna predjela ( pršuta, salama, šunka, kobasice, paštete i sl.)
– suva bela vina, laka roze vina
3. predjela sa jajima i mesom; testenine sa sosom od mesa
– laka crvena vina
4. bela riba- kuvana i u sosu
– ohlađena bela vina
5. plava riba, pečena, pržena, pohovana
ohlađena bela i laka crna vina
6. riba na roštilju
– jaka bela i crna vina
7. svetlo meso, bela živina
– bela vina
8. tamno meso, tamna živina
– crna vina
9. divljač
– teška, jaka crna vina
10. sir i jela od sira
– staro crno vino
11. kolači i sladoled
– polusuva penušava, aromatizovana polusuva i slatka vina
12. voće, orasi
– polusuva penušava, prirodna desertna vina
OD ČEGA ZAVISI UKUS VINA?
Ukus vinu daje više činilaca. Osnovne komponente koje ulaze u sastav vina su:
Tanin – jaka supstanca koja sadrži kožu i semenke, koje ima i u čaju. To je prirodni konzervans koji omogućava vinu da stoji 10, pa i 20 godina.
Alkohol – vino iz hladnih krajeva ima oko 7%, a iz toplih krajeva 14% alkohola.
Aroma – vino uvek podseća na neko voće, čokoladu.
Šećer – vina sa malo šećera su suva, sa nešto više polusuva. Treća kategorija su slatka vina.
Voće – zavisi od vrste grožđa
Hrastovima – mnoga vina fermentišu u hrastovim buradima.
Kiselost – čuva svežinu ukusa.
Nekada vino ima loš ukus. To se najčešće dešava zbog greške u procesu proizvodnje ili ako vino nije čuvano kako treba.
VINO ZA DUŠU
Vino predstavlja lek za dušu i telo. Relaksirajuće dejstvo vina na čovekov organizam i količina kalcijuma ( 50- 140 mg/l) i magnezijuma ( 40- 120 mg/l) koju sadrži, dopunjena određenom količinom vitamina B i C, mogu da predstavljaju značajan antistres faktor. Danas se sa sigurnošću može reći da crveno vino ima značajnu ulogu u sprečavanju arterioskleroze i infarkta miokarda. Od 1991. godine se govori o tzv. ? francuskom sindromu?, čija je srž da Franuzi, i pored toga što konzumiraju masti životinjskog porekla, doživljavaju manje infarkta miokarda u odnosu na žitelje SAD i zapadnoevropskih zemalja. Suština odgovora se nalazi u sastojcima crvenog vina, koji ne samo da razgrađuju masti, već sprečavaju zakrečenje arterija. U 1 l crvenog vina ima oko 60 mg salicilne kiseline, što predstavlja duplo više nego što je dnevna potreba organizma za aspirinom, koju lekari preporučuju kao preventivu kardiovaskularnih obolenja.
Ishrana
* Posna jela
* Uskršnja jaja
* Zimnica
* Začini
* Za doručak
* Ishrana zaposlenih ljudi
* Hrana za nesanice i mamurluka
* Za vino
* Majčinog mleka
* Sosovi i voćni sokovi za bebe
* Pravilna ishrana dece
* Važnost doručka u ishrani dece
