stilovi vina 2Puno, snažno, crno vino

Vina tog stila imaju izrazit karakter. Razlikuju ih fine, lako uočljive nijanse. Dva susedna vinara iz dva susedna vinograda proizvešće dva vina sa prepoznatljivim razlikama. Stvari se komplikuju kad se udaljenost od desetak kilometara pretvori u razmak između kontinenata. Novi vinari na novim vinskim kontinentima znaju drastično da promene stil dobrih vina od berbe do berbe, pa jedino pomaže proučavanje etikete i često degustiranje.

Ta vina su zrela, otmena, upečatljive arome i bukea, suva ili polusuva -i skupa. Luksuzne voćne arome crne ribizle, kupine i brusnice s vremenom dobijaju i note čokolade, kafe, duvana i dima. Vrlo su česte i arome od hrastove bačve, koje su ponekad i preterane. Perzistencija je velika, s dugim krajem. Vina tog stila imaju tamnu boju, koja povećava gustinu vina. Prema sadržaju tanina, snažna, crna vina mogla bi se podeliti u dve grupe. Prva je grupa sa nežnim taninima, a druga grupa je taninska. Značajna razlika je i u broju godina negovanja vina u bocama. Minimalna starost je tri godine, a neka vina iz najboljih godina dobijaju na kvalitetu kad odleže i četrdeset godina. Alkoholi su prisutni u većoj količini, 12-15%, uglavnom 13-13,5%. U novije vreme je prisutna tendencija povećanja sadržaja alkohola, pa sve više vina dostiže 14%. Šećeri, tanini, kiseline i alkoholi skoro su u savršenoj harmoniji. Cenjena su francuska vina bordo kru klas, burgundac premijer i grand kru, ermitaž (dolina Rone), italijanski barolo i kjanti klasiko rizerva, španski rioha rezerva, australijski širaz, kalifornijski zinfandel i sira (ili širaz -sorta je ista, ime je lokalno) i argentinski malbek.

Poslužuje se na temperaturi 15—17°C. Sorte grožđa su: plavac, babić, kaberne frank, kabeme sovinjon, malbek, game, merlo, pino crni, sira, zinfandel.

Specijalna vina

Poznata su klasična pojačana vina: španski šeri (herez), malaga i manzanilja, portugalski porto i madeira, kao i italijanska marsala. Dobra vina proizvode i Australija i Južnoafrička Republika. Ukusi se kreću od suvih do slatkih, a sadržaj alkohola je 15-25%. Arome su osobene. Dobar kvalitet postiže se tek posle deset i više godina negovanja. Suva vina (herez fino i njegovi ekvivalenti iz Australije) poslužuju se na 9-11°C, srednje slatka vina (herez amontiljado, sersijal madeira, beli porto) na 10-12°C, slatka vina (herez oloroso, bual madeira, žućkastosmedi porto) na 15-16°C, a najbolji porto na 16-18°C. Ako se porto pije po letnjim vrućinama, dobro ga je ohladiti na 8-10°C.

Penušava vina

Francuski šampanjac je uzor penušavim vinima. To je sveže vino, veliko po kvalitetu i karakteru. Može biti suv ili sladak, lagan ili pun. Nijedno drugo vino nema tako širok opseg primenjivosti u raznim situacijama kao šampanjac. Slatki se manje cene. Arome su nežne, voćne, katkad i osobene. Perzistencija je dobra. Ta svojstva izviru iz klime i tla. Regija Šampanja je hladna, tako da grožđe jedva sazreva. Imitira se širom sveta. Izvan Francu-ske najbolja penušava vina proizvedena klasičnom šampanjskom metodom (tzv. methode champenoise, sekundarno vrenje je u boci) dolaze iz Španije (kava), Kalifornije, Australije i Novog Zelanda. Ima i u drugim zemljama dobrih penušavih vina, ali se proizvode u malim količmama pa nekad treba doći direktno u podrum. Sorte grožda su: šardone, pino beli, pino crni, šenin beli, sovinjon, merlo, semijon…
Šampanjci nisu sortna vina. Sjedinjuje se i do 70 raznih vina iz različitih godišta. Nije cilj napraviti svake godine jednak šampanjac, već je cilj sačuvati stil kuće.
Uobičajena temperatura posluživanja je 6-8°C. Najfiniji šampanjci poslužuju se na 8-10°C. Penušava vina lošijeg kvaliteta poslužuju se ledeno hladna.

Tipovi šampanjca

Ekstra-brut (extra-brut): izuzetno suv, poznat i kao brut non doz, brut natur, brut zero, ultra-brut, brut integral. Sadrži najviše 2 g/1 neprevrelog šećera.
Brut (brut): suv, s malom količinom dodatog šećernog sirupa (fr. liqueur d’expedition). Sadrži do 15 g/1 nepre\ relog šećera.

Sek (sec): uprkos imenu, sek nije suv šampanjac, već relativno sladak. Sadrži 16-35 g/1 neprevrelog šećera.

Demi-sek (demi-sec): sladak, zamišljen je kao desertno vino. Sadrži 36-50 g/1 neprevrelog šećera.

Du (doux): sladak (čak previše), redak na tržištu. Sadrži više pd 50 g/1 neprevrelog šećera.

Brut san milezim (brut sans millesime): suvi šampanjac bez oznake godine berbe; to je najjeftiniji šampanjac koji jedna kuća proizvodi, donosi kući više od 80% prihoda, a ima sve osobine šampanjca te kuće.

Blan de blan (blanc de blancs): pravi se isključivo od šardonea. Suv je, živahan i svež. Idealan je kao aperitiv.

Blan de nuar (blanc de noirs): pravi se od pinoa crnog ili pino; menijea.

Kreman (cremant): polupenušav, sličniji običnom (mirnom) vinu.

Roze (rose): retko se pravi od crnog grožđa. Mešaju se bela i cma vina. Jakih je voćnih aroma i snažan.

Milezim (milesime): pravi se od vina iz jedne berbe, i to samo ako je godina bila dobra. Obično se neguje više od šest godina u boci. Pun je i zreo.

Kuv de prestiž (cuve de prestige): najbolji šampanjac kuće.

Dugo se neguje. Pravi se samo u najboljim godinama. Ima visoku reputaciju – i, naravno, cenu.

ŠAMPANJSKE KUĆE

Bolinže (Bollingcr): 1.600.000 boca. Kuca postoji ocl 1829. godme. Šampanjac lermentira u bačvama. Jedan od najboljih proivoda kuce jeste R.D. Extra Bnit. Pije ga Džems Bond, agent 007, u svim filmovima ocl Zivi i pusti drugc da unirit naovamo.

Fleri Per e fij (Fleurv Pcrc ct Fils): 175.000 boca. Kuća proizvodi šampanjac ocl 1970. godine. Pionir je ekološke proizvodnje. Godine 1989. proizvela je Cvct Evropc (Flcur dc l’Eiiropc), prvi biodinamički šampanjac.

Pjer Žimone (Picrrc Gimonnct): 200.000 boca. Specrjalisti su za blan cle blan, a proizvode stvarno dobre šampanjce.

Goze (Goset): 1.000.000 boca. Vecinom proizvodi šampanjac od crnog grožđa, jake strukture i snažne vocne arome.

Šarl Edsjek (Charles Hcidsicck): 2.000.000 boca. Kuca postoji od 1785. godme. Proizvodi luksuzne šampanjce. U Remsu ima prekrasan podrum. Krug (Krug): 500.000 boca. Kuca postoji od 1843. goclme i nezaobilazno je ime u svetu šampanjca. Najkvalitetmji šampanjci su Clos du Mcsnil – blan de blan iz vrhunskih vinograđa (gran kru), i milezim.

Lanson (Lanson): 7.000.000 boca. Kuca postoji od 1760. godine. Proizvodi prosečne i izvanredne šampanjce.

Loran-Perije (Laurcnl-Pcnicr): 6.000.000 boca. Stara porodica, u poslednje vreme doživljava veliki napredak.

Moete Šandon (Moct & Chandon): 30.000.000. boca. Gigant. Njihov Dom Pcrinjon (Dom Paignon) jedan je od najboljih šampanjaca.

Mim (Mumm): 8.000.000 boca. Kuća postoji od 1827. godine. Kordon ruž (Cordon Rougc) jedan je od najraširenijih šampanjaca.

Luj Roedere (Louis Rocdcrcr): 2.600.000 boca. Kuća proizvodi šampanjac od 1760. godme. Ruski carevi pili su njihov Kristal hrui (Louis Rocdcrcr Cristal Brut). Šampanjci imaju vrlo visoku čistocu karaktera i strukture.

Tetinže (Taittingcr): 5.000.000 boca. Slavna kuća. U dobrim godinama njihov šardone Grofovi od Šampanjc (Comtcs dc Champagnc) bolji je od najboljih šampanjaca.

OSTAVI KOMENTAR