stilovi vina 1Kategorizacija vina navedena u prethodnom poglavlju može poslužiti, ali je bolje izabrati vino na osnovu organoleptičke podele stilova vina. Vina se mogu klasifikovati po stilovima na način opisan niže.

Lagano,suvo,sveže belo vino

Vino tog stila je pitko, osvežavajuće i kiselkasto, sa 9-12% alkohola. Arome su umerene, cvetne, po travi i začinskom bilju. Retko se neguje u hrastovim bačvama. Deluje stimulativno. Poslužuje se vrlo hladno, na 8-10°C. Pije se mlado. Čuveno je portugalsko vino Vinjo Verde. Sorte grožđa su: šardone, pino beli, sovinjon, silvanac zeleni, malvazija, žlahtina…

Neke su sorte predodredene za određeni stil vina. Druge su fleksibilne pa daju različite stilove zavisno od klime, tla, uzgojnih i vinarskih postupaka. Šardone je primer sorte koja daje različite stilove vina. Mešavine srodnih sorti su česte, a kalkad i slavne. To važi za sve stilove vina.

Srednje puno,suvo,voćno belo vino

To je blago i sveže vino, izražene voćne i/ili cvetne arome, srednjeg sadržaja kiselina i alkohola, 10-13%. Obično se ne neguje u hrastovim bačvama’. Često je visokog kvaliteta. Vrlo je popularno zbog toga što je neutralno, ničeg nema ni previše ni premalo. Prikladno je u mnogim situacijama. Mnogi ga vole. Služi se hladno, na temperaturi između 8 i 10°C. Može se piti u periodu do tri godine od trenutka razlivanja u boce. Ima ga svuda u svetu. Sorte grožđa su: graševina, šardone, pino beli, pošip beli, sovinjon, silvanac zeleni, malvazija, žlahtina, rizvanac, semijon.

 Puno, snažno, suvo ili polusuvo belo vino

To je osobeno, bogato, elegantno vino. Kiseline su srednje, često maskirane slatkošću. Alkohola ima 11-14%. Arome su kompleksne’, po začinskom bilju,orašaste i voćne, po egzotičnom voću, velike perzistencije. Često se neguje u hrastovim bačvama. Cenjena su vina iz Šablija (u Francuskoj) i Riohe (u Španiji). Dobro je ako odleži u bocama 3-5 godina. Ne sme biti prehladno, poslužuje se na 10-12°C. Sorte grožđa su: graševina, rajnski rizling, šardone, pino sivi, šenin beli, pošip beli, sovinjon, malvazija, semijon…

Aromatično, puno, suvo, ili polusuvo belo vino

Vino tog stila je bogato, posebno izraženog karaktera. Vrlo je aromatično, s aromom voća, začina, badema i meda. Arome su snažne i perzistentne. Takvo vino se ne drži u drvenim bačvama. Kiseline su prisutne u manjim i srednjim količinama, često u ravnoteži sa šećerima. Količina alkohola je raznolika, obično umereno visoka, 11-13%. Poznata su aromatična vina iz doline Rajne. Muskati se piju mladi i hladni, na 8—10°C, a traminac, rizling i pino posle 3-5 godina ležanja u boci i umereno hladni, na 10-12°C. Sorte grožđa su: traminac crveni (traminac mirišljavi), rajnski rizling, šenin beli, sovinjon, semijon, muskat otonel, muskat beli, muskat žuti, tokaj…

Poluslatka i slatka bela vina

To su puna vina bogate strukture. Šećeri su uglavnom uravnoteženi sa kiselina-ma. Imaju arome voća, meda i začina, koje su vrlo izražene i perzistentne. Alkoholi su manje važni i široke su lepeze, 6-18%. Visok sadržaj šećera postiže se u toplrjim klimatskim područjima ili, još bolje, predikatnim berbama u dobrim godinama (kasne, izborne i ledene berbe). Čuvena su vina iz nemačkih regija Mozel, Rajngau i Rajnhesen i francuske regije Soterne, a nezaobilazni su slatki mađarski tokajci (Tokaji Asu) i italijanski Santo (Vin SanLo). Količine dobijene u predikatnim berbama male su i odmah se pune u boce. Vino se pije pošto odleži 3-5 godina u boci, dobro ohlađeno na 8-10°C. Sorte grožđa su: rajnski rizling, šenin beli, sovinjon, semijon, muskadel, malvazija.

Lagano, sveže ružičasto vino

Ružičasta vina se malo razlikuju, pa u mnogim klasifikacijama postoji samo jedan stil, univerzalno ružičasto vino koje zamjenjuje sva bela i crna vina. To je možda i razlog nepostojanja želje za ciljanom aromom i ukusom, pa se ružičasta vina manje piju, odnosno manje proizvode. Ružičasto vino retko kad nije suvo. Jedan od poznatijih izuzetaka je kalifornijsko rumeno vino (eng. blush).

Vino ovog stila je osvežavajuće, nežne strukture i suvo. Arome su voćne. Kiseline su srednje izražene a tanini su prisutni u malim količinama. Alkoholi su prisutni u srednjim količinama, 10-12%. Poznata su kalifomijska i portugalska lagana ružičasta vina. Pije se mlado, u toku prve godine od trenutka razlivanja u boce, i dobro ohlađeno, na 6-8°C. Sorte grožda su: kaberne frank, game, grenaš crni…

Puno ružičasto vino

To je bogato i sveže vino s dobrom ravnotežom nežnih tanina i niskih kiselina. Arome su osobene, voćne i cvetne. Alkoholi su prisutni u srednjim količmama, 11-13%. Cenjen je bordoški klere (fr. clairet) i italijanski bardolino kjareto (it. bardolino chiaretto). Pije se mlado, u toku prve godine od trenutka razlivanja u boce, ohlađeno, na 8-10°C. Sorte grožđa su: grenaš crni, pino crni, sira.

Lagano, sveže, mlado crno vino

To je vino sveže, puno voća, tanini su niski i upotpunjeni ugodnim kiselina-ma. Arome su jednostavne i izražene. Uz mnogo voća, često imaju i cvetne primese. Alkoholi su, za crna vina, prisutni u manjoj količini, 10-12%. Popularna vina tog stila su francuski božole (fr. beaujolais), hrvatski portugizac i austrijski blauer cvajgelt (nem. Blauer Zvveigelt). Smatra se da ta vina duguju svoju popularnost činjenici da u jesen nakon berbe prva dolaze na tržište. Pije se mlado, tokom prve dve godine od razlivanja u boce. Božole nuvo i portugizac već posle nekoliko meseci počinju da gube svoj najjači adut, svežinu. Poslužuje se na 10-12°C. Sorte grožda su: kaberne frank, game, portugizac, cvajgelt, merlo, grenaš cmi, pino crni…

Srednje puno, voćno i začinsko crno vino

Vino tog stila je koncentrisano. Savršeno su uravnotežene umerene kiseline sa jednako umerenim šećerima i taninima. Aroma je voćna i cvetna, obogaćena začinskim aromama. Perzistencija je srednja. Vina proizvedena od sorti sa više tanina, kao što je grenaš crni, ulaze u taj stil tek kad ga umire godine ležanja. Alkoholi su raznoliki, ponekad prisutni u većoj količini, 12-14%. Vina tog stila imaju veliki broj poklonika svuda u svetu zbog široke palete trenutaka, mesta i jela uz koja su najbolji izbor. Vina tog stila su: francuska – bordo (obični, ne kru), burgundac, božole vilaž i kru, i italijanska – kjanti, barbera d’alba, barbaresko, barolo… Treba da odleži 2-3 godine u bocama. Poslužuje se na 15—17°C. Sorte grožđa su: plavac, babić, barbera, kabeme frank, kabeme sovinjon, game, merlo, pino crni, sira, vranac, zinfandel (crljenak kaštelanski).

OSTAVI KOMENTAR