Poznate sorte vinove lozeVinova loza (Vitis vinifera) predstavija grm iz porodice lozica (Vitaceae). Ima velike razdeljene krpaste listove i sitne žućkastozelene mirišljave cvetove u gustim grozdastim cvastima. Penje se pomoću rašljika. Plod je bobica, zelenkaste (,,bele“), ružičaste ili modrikastocrvene boje. Potiče iz zapadne Azije i južne Evrope, a uzgaja se od najstarijih vremena u više od pet hiljada sorti (odlika, kultivara) koje se međusobno razlikuju po izgledu i sastavu ploda. Ovde su opisane neke poznatije sorte.

Šardone je bela sorta grožđa od koje se proizvodi istoimeno belo vino. Obično se kaže da potiče iz istočnofrancuske pokrajine Burgundije. Uspeva praktično svuda gde ima vinove loze, od Engleske do Novog Zelanda. Šardone jenaročito čest u zemljama Novog sveta. Najčuveniji šardone je Šabli, zaštićeno ime vina u EU, po istoimenom gradu na severu Burgundije. Drugi nazivi za šardone su: aubaine, blanc ie campagne, chardenay, chardenai, chardennet, chatenait, gelber weissburgiinder, pino sardone, rulander vveiss, weis elder…

Proizvodi se u različitim stilovima pa može biti lagano, suvo, sveže belo vino iz Slovenije, ili srednje puno, suvo, voćno belo vino iz Šablija u Francuskoj, ili puno, snažno, suvo i polusuvo belo vino iz Mersoluta u Francuskoj, dok će na američkom kontinentu dobiti tropske arome. Najvažnija je komponenta penušavih vina. Osnovna aroma mu je voćna, na zelenu jabuku, krušku, breskvu i kajsiju. Kod kalifornijskog šardonea aroma jabuke meša se s aromom ananasa, manga 1 banane. Sekundarne arome asociraju na lešnik ili bolje reći, na marcipan. Negovanjem dobija začinske arome (cimeta i klinčića). Dobro podnosi starenje u hrastovim bačvama. Boje je svetložućkastozelene. Obično sadrži oko 13 vol. % alkohola. U Kaliforniji se proizvode jači šardonei.

 Graševina se uzgaja u srednjoj i jugoistočnoj Evropi. Ponegde se sreće i pod nazivom grašica. Nemačko ime sorte je velšrizling (nem. Welschriesling), u Sloveniji je poznata pod imenom laški rizling, u Italiji kao italijanski rizling (it. Riesling ltalico), a u Mađarskoj kao olasrizling (mađ. Olaszrizling).

Daje čitav spektar raziičitih vina, od svežih voćnih vina do punih velikih vina s prepoznatljivim svojstvima položaja vinograda. Poznale su predikatne graševine, kasnih, izbornih i ledenih berbi. Boja mladog vina iz hladnijih krajeva je zelenkastožućkasta, a u toplijim je svetložuta sa zelenkastim tonom. Starenjem dobija zlatnožute nijanse.

Arome su sveže i nežne, voćne, po zreloj jabuci, limunu i kajsiji. U pozadini je livadski med i lipa. Kasne berbe nakon dve godine dobijaju buke po orasima, lešnicima i suvim smokvama. Obično ima 12 vol. % alkohola. U hladnijim krajevima i u lošim godinama alkoholne prelazi 9,5%, dok u toplijim krajevima graševine sa 14 vol. % alkohola nisu retkost. Količina kiselina je visoka, zavisno od klime, obično 5,5-7,5 g/1. Katkad je malo gorkasta. Zavisno od postupka proizvodnje, neki proizvođači je proizvode sa ostatkom neprevrelog šećera. Pravilno arhivirana graševina dobija na kvalitetu tokom trideset i više godina.

Malvazija je sorta za sveže, srednje puno belo vino. Poreklom je iz Male Azije. Bila je široko rasprostranjena u staroj Grčkoj. Prisutna je po Mediteranu, Australiji i Brazilu.

Do pre nekoliko decenija bila je prosečnog kvaliteta. Sad je malvazija s plodnog i propusnog tla, zahvaljujući stručnosti i posvećenosti vinogradara i vinara, postala sorta za vrhunska vina. Boje je od zelenkastožute do slamnatožute. Kiseline su prisutne u malo većoj količini, 5-7 g/1, ali su i osetljive. Uravnotežene su sa alkoholom, oko 12,5 vol. %, pa uz nenametljive arome postaje izuzetno pitko vino. Arome su pretežno voćne, po zreloj jabuci, agrumima i bagremu. Zrelo vino dobija aromu dunje i badema. Srednjeg je potencijala starenja.

Rajnski rizling je bela sorta poreklom iz dolme Rajne u Nemačkoj. Uzgaja se svuda u svetu. Rajnski i mozelski rizlinzi važe za najbolja bela vina na svetu. Od sorte rajnski rizling proizvode se vrlo različita vina. Samo u Nemačkoj ima više od 60 selekcionisanih klonova. Dobro podnosi hladnu klimu, dok u toplijim krajevima gubi svoja dobra svojstva. Sadrži mnogo otpornih kiselina, koje ne opadaju znatno ni u kasnim berbama. Količina šećera u širi je visoka. Arome su snažne, lako prepoznatljive, po jabuci, krušci i dinji. Starenjem se pojavljuju arome meda i jedinstvene arome petroleja. Potencijal starenja je izvrstan. Suvi rizlinzi dobijaju na kvalitetu 5-15 godina, poluslatki 10-20 godina, a slatki 20-40 godina. Neki kažu da je dobar i nakon sto godina.

Sovinjon je sorta za lagano sveže belo vino. Mešavina grožđa sorte sovinjon sa semijonom daje velika (i vrlo skupa) desertna vina. Sinonim za sovinjon je muskatni silvanac. Potiče iz Bordoa. Raširio se svuda po Evropi i Americi. Po popularnosti, drugo je belo vino na svetu, odmah iza šardonea, prvenstveno zbog dobrog slaganja s raznim jelima. Kako su šećeri i kiseline u grožđu visoki, često u vinu ima neprevrelog šećera. Količina jabučne kiseline je visoka. Vina su vrlo različita, prvenstveno usled različitih vinogradarskih i vinarskih postupaka. Desertna vina su često tipa botritis. Sovinjon iz hladnijih regija ima aromu trave, zove i grejpfruta, uz minerale, a onaj iz toplijih krajeva dobija arome slatkog tropskog voća. Potencijal starenja je nizak. Dobre berbe daju visoku količinu alkohola i punoću. Takav sovinjon neće brzo gubiti kvalitet.

Plavac je autohtona dalmatinska crna sorta. Najbolji kvalitet je na povišenim položajima okrenutim prema moru i jugu-jugozapadu s refleksijom sunčevih zraka od morske površine. Plavac je crno suvo ili polusuvo mirno vino, tamne rubincrvene boje, izraženog sortnog mirisa voćnog tipa, po kupinama, višnjama i šljivama. Sekundarne arome su mirisi badema, suvih smokava, mediteranskog bilja i začina. Ukus je pun i gorkast. Dobro podnosi starenje u hrastovim bačvama.

Plavac ima visoku količinu alkohola. Dingač na Pelješcu najpoznatije je područje uzgoja vinove loze plavac mali. Tamne rubincrvene je boje. Cesto ima nekoliko grama neprevrelog šećera koji pokriva nešto povećanu količinu tanina i čini vino skladnim. Potencijal starenja je visok.

Portugizac je mlado crno vino. Ne mora proći potpunu tehnološku obradu. Poreklo mu nije utvrđeno, verovatno potiče iz Austrije. Raspostranjen je u Hrvatskoj, Austriji, Mađarskoj, Sloveniji, Slovačkoj, Nemačkoj, nešto manje u Francuskoj i Italiji. Rubincrvene je boje, potpuno bistro, izraženog sortnog mirisa sa finim voćnim aromama, posebno šumskog voća, jagoda, kupina i višanja. Naglašene je kiselosti, koja mu daje izuzetnu svežinu i pitkost. Posebnost ovog vina je mogućnost uživanja u vinu odmah nakon početka fermentacije. Količina alkohola je niska. Dozrevanjem dobija tup ukus. Portugizac je nestabilno vino, sklono degradaciji – padu sadržaja kiselina. Nije za odležavanje.

Kaberne sovinjon je puno, duboko, snažno, često taninsko crno vino, izvrsnog kvaliteta. Sorta je široko rasprostranjena. Pretežni je sastojak crnih vina iz Bordoa. Tamo se kaberne sovinjonu dodaje i grožđe sorte kabeme frank, merlo i ponegde pti verdo zbog boje. Boja je tamnopurpurnocrvena. Glavna aroma je po crnoj ribizli, kupini i začinima. Alkohol, kiseline i tanini su uravnoteženi. Buke je kompleksan nakon negovanja u hrastovim bačvama i u bocama. Struktura je čvrsta. Izuzetno dobro stari, celu večnost.

Merlo je blago, meko cmo vino, s’rednje punoće. Osim kao sortno vino, često je prisutan i u mešavinama. Najbolji merlo dolazi iz francuske pokrajine Bordo. Raširen je u jugoistočnoj Evropi, Švajcarskoj i Italiji. Ima ga i na američkom konlinentu. Ušao je u modu devedesetih godina 20. veka. Boja mu je tamnomodroljubičasta. Kvalitet se obično zaustavlja na oceni: vrlo dobar. Retki su izuzeci kao što je Šato Petrus, jedno od čuvenih svetskih vina. Dobro se slaže s kaberne sovinjonom u svim odnosima. Merlo je voćno vino. Ima aromu bobica i suvih šljiva. Buke je obogaćen hrastom. Ima dobar potencijal starenja.

Pino crni je nežno vino, lagano ili srednje puno. Rimljani su ga preuzeli od Grka i doneli u Burgundiju. Sad je sveprisutan. Kvalitet je vrlo različit, od tankih do punih vina. Boje je tamnorubincrvene. Kiseline su umerene ili povišene, a tanini su srednje prisutni. Arome su vrlo kompleksne. Dominiraju arome tamnog voća, trešanja, malina i začina, među kojima se ističe cimet. Dobro podnosi starenje u hrastovim bačvama. Najbolji je 5-8 godina po berbi. U Burgundiji dobre berbe dobijaju na kvalitetu poslel5-20 godina sazrevanja. Ta vina su među najskupljim na svetu.

Siraje snažno, puno crno vino, poreklom iz doline severne Rone u Francuskoj. Postigla je veliki uspeh u mnogim zemljama. U Australiji je najraširenija crna sorta s gotovo dvestagodišnjom tradicijom. Često se naziva i šira. Vrlo je tamne ljubičastocrvene boje, gotovo crna. Tanini su izraženi, zaobljeni, nisu agresivni.

Sadrži veću količinu alkohola. Arome su više začinske nego voćne. Ističu se crni biber, majčina dušica, kupina i crna ribizla. Dobro podnosi starenje u hrastovim bačvama. Vino iz dobrih berbi najbolje je kad odleži 10-15 godina.

OSTAVI KOMENTAR