staro-ili-mlado-vinoKako vreme teče, vino biva sve bolje. Neki čestitaju rodjendan rečima: ,,Ti si kao dobro vino – što stariji, to bolji“. Stara su vina od starih Rimljana do danas bila neodoljivo privlačna. Vino deli ljudsku prirodu nakon tačke preokreta, s vremenom prestaje da dobija na kvaliletu. To se kod nekih vina dogodi već nakon nekoliko meseci od vrenja. Osnovno pravilo je: vino valja popiti na vreme.

U vremenima velikih promena brzo se menja sud kupaca što se tiče optimalne starosti vina. Mnogi više vole da je vino premlado nego prestaro. Takve znaju okarakterisati kao detinjaste, kao nezrele, što ti ljudi prihvataju kao kompliment. Danas nije više sramota reći: ,Ja volim i mlada vina“. Staro, arhivsko vino često se ne pije nego samo proba. Boca vina stara 15-20 godina razdeli se na celo društvo. Tad se valja dobro skoncentrisati i sve dobro izmemorisati. Zatim, dodje još starija boca i postupak se ponovi, nekad i više puta. Treba dobro paziti da se memorije senzacija ne pomešaju. Tada krenu i lovačke priče o starim vinima. Kao šala jednom je bilo prihvaćeno svedočenje o pijenju vina starog dve hiljade godina. No, u stvari, pomenuti je gospodin zapravo izronio zapečaćenu vinsku amforu puna vina. I kakvo je bilo vino? Treba roniti da bi se to znalo.

Vino živi i u boci.U boci dobija na kvalitetu, ali i gubi. Ako je boca veća, vino bolje stari. Neki smatraju da je po veličini najbolja boca od 1,5 lit.(tzv. magnum boca). Zabavno je, ili tragično, videti bocu Dom Perinjona kako mesecima u izlogu, na suncu, privlači kupce. Pića s velikun procentom alkohola u boci su smirena. Ako je neka boca raktje u vitrmi 20 godina a na njoj piše: „10 godina stara“, to ne značt da je stara 30 godina. To je neka suluda matematika: 20 + 10 = 10.

Na etiketi boce vina piše godina berbe. Nema ni roka upotrebe ni datuma punjenja. Šteta. To bi bile korisne informacije i za znalce.

OSTAVI KOMENTAR