Dalmatinska kuhinja

Dalmatinska kuhinja je specifična kuhinja po načinu pripreme jela, bogatstvo mora i njegovih plodova obilno se koriste u pripremanju jela. Dalmacija je bogata mediteranskim začinskim biljem i maslinama, što jelima tog podneblja daje poseban miris i ukus. Spremaju se razna riblja jela, jela od školjki, kao i na celom Balkanu neizbežna su i ?jaka? mesna jela (dalmatinci ne biraju, svinjetina, teletina, jagnjetina?, sve dolazi u obzir) a od živine puretina i piletina. Pogodni geografski uslovi spoj mora, kopna i užarenog sunca idealni su za uzgoj maslina iz kojih nastaje čuveno dalmatinsko maslinovo ulje. Pored ulja na sunčanim brežuljcima i otocima širom Dalmacije rastu različite sorte vinovih loza od kojih se proizvode poznata bela i crna vina (dalmatinski prošek, postup, pošip, kao i niz drugih dobrih vina). U Dalmaciji se proizvodi i čuveni pršut koji gurmani izuzetno cene. Zbog svoje specifičnosti i jednostavnosti u pripremi, dalmatinska jela su svugde prihvaćena. Sveža riba, gradele, maslinovo ulje s malo kuvane blitve i krompira aromatizirano mediteranskim biljem, za tren postaje gurmanski specijalitet. Ovakva fina jela obavezno se i zalivaju dobrom dalmatinskom kapljicom.
Vekovi ovih prostora su iznedrila recepte i navike koji suprotno savremenim nutricionističkim pravilima maštovito kombinoju proteine s ugljikohidratima. Uprkos modernim teorijama o zdravoj dugovečnosti Dalmatinci uspešno mešaju žitarice i meso, slatke namirnice i ribu da bi i pored toga bili vitalni, bez viška kilograma i srčanih problema i u poznim godinama. Kombinacija romanske delikatnosti, turske praktičnosti i slavenske duhovnosti urodio je zdravim genima koji stoje za jednostavne prehrambene navike suprotno svim pravilima.
Jednostavnost ove kulinarske filozofije zasniva se na dva osnovna principa spremanja hrane kao i velikoj količini potentnih namirnica. Radi se o kuvanju ili lešavanju (kako to vole reći dalmatinci) kao i pečenju na vatri odnosno žaru. Sva riblja populacija dolazi u obzir: od srdele do gofa, od girice do kovača, od jegulja do škampa, plava riba, bela riba, sipe, lignje, hobotnice, školjke kao i već pomenuti mesnim bokuni među kojima kraljevsko mesto pripada njegovom veličanstvu, jagnjetini s ražnja. Proteini se obogaćuju aromatskim travama koje u izobilju rastu po poljima i vrtovima: ruzmarin, lavanda, kadulja, bosiljak, murtila, kapare, rikula, sladić? Ako se tome pribroji i hleb pečen ispod peke kako se radio vekovima unazad dobiva se jasna slika hedonističkog života dalmatinaca. Tajna je u maslinovom ulju i vinu bez kojih ne idu ni marenda, ni ručak, ni večera.
Govori se da su ribe i plodovi mora iz Jadrana slađi iako su manji nego iz velikih okeana. Priča se da se sa jagnjetinom sa Kornata može meriti samo ona s Paga. Nijedna se druga ne uzima u obzir, osim možda ona sa Cresa. Možda zbog slanih trava koje domaće životinje brste na ovim malim bisernim ostevima, možda zbog nečeg drugog sadržanog u mitskom imenu Dalmacije nazvane po ilirskoj reči Delma ili ovca?niko pouzdano ne zna odgovor? Bugve u februaru, blitva u martu, puina do juna, meki i tvrdi ovčji i kozji sir leti, plavina i zelene masline u jesen, masline sušene na buri u novembru i decembru, fritule na Božić, pršuta na Uskrs, slane srdele preko cele godine, sve je to tradicija Dalmacije koju, poput njenih obala, treba degustirati.