Pored uobičajene zelene salate, na tezgama naših dobro snabdevenih pijaca šepuri se još jedna, izuzetno raskošna salata.
To je endivija, koja predstavlja oplemenjeni oblik cikorije. Predak im je u stvari isti – divlja samonikla cikorija, koja raste na obalama Sredozemlja, a poreklom je iz Indije.
Endivija pripada drevnom rastinju, s obzirom na to da su joj lekovita svojstva pripisivali još stari Egipćani, Grci i Rimljani. O tome, da je ipak povrće, otkrilo se mnogo kasnije.
Danas se zna da je endivija veoma kvalitetno povrće, sa mogućnostima mnogo šire primene u kulinarstvu u odnosu na običnu salatu. Zeleno lišće ove salate jestivo je samo dok je mlado, a izuzetno je bogato mineralnim sastojcima i vitaminima.
Njena energetska vrednost mnogo je veća u odnosu na običnu salatu, jer je bogatija proteinima i šećerom, suvom materijom i polisaharidima, koji su neophodni organima za varenje.
Gorke materije koje sadrži mlečni sok endivije poboljšavaju apetit i podstiču izlučivanje mokraće. Iako ljubitelji povrća vole taj njen gorak ukus, u pripremi sirove salate, isečena endivija mora više puta da se ispere, da bi se jaka gorčina ublažila.
Poseban ukus endivija poprima ako se pomeša sa slatkastim povrćem, kao što su krompir i cvekla. Može da se meša i sa tvrdo kuvanim jajetom, raznim prelivima, čak i sa voćem – pomorandžom, mandarinom, jabukom, ali i sa začinskim biljem, kao što su bosiljak, mirođija, peršun.
