Saveti nutricionista vezani za namirnice u svakodnevnoj ishraniI oni koji vode računa o raznovrsnosti ishrane, posebno kad je reč o balansiranom unosu ugljenih hidrata, proteina i masti, morali bi povesti računa o nekim nutricionističkim upozorenjima koja se odnose na mleko, maslac, ulje, jaja, gvožđe i druge namirnice.
MLEKO
Punomasno mleko zdravije je od obranog, ali ga neki izbegavaju zbog masnoće, mada ono nije masna hrana. U tu kategoriju spadaju namirnice u kojima ima više od 20 odsto masnoće, dok kod mleka imamo izmežu 3,7 i pet procenata masnoće na 100 mililitara. Kod onih sa manje masti, taj postotak kreće se se od jedan do jedan ipo odsto. Punomasno mleko je hranljivije s obzirom na to da u mastima sadrži topive vitamine A, D, E i K, koji su bitni zbog jačanja imuniteta i za zdravlje kostiju. Ali, ni sa mlekom ne smemo preterivati, kao ni sa ma kojom drugom namirnicom.
ZASLAĐIVAČI
Veštački, daju sladak ukus i nisu kalorični kao šećer – to jeste istina. Ali, ako ih jezik doživi kao slatke, mozak zna da nešto nije uredu, što su pokazala naučna istraživanja. Oni koji ih koriste imaju više verovatnoće da se ugoje nego izgube na telesnoj masi, jer je čovekov organizam programiran za varenje prirodne hrane. Tako, uz slatko uvek očekuje i kalorije, a kad one izostanu, telo ih zahteva pa zato i povećavamo unos hrane.
SOJA
Nabavlja se i u prodavnicama zdrave hrane, kao i proizvodi od nje. Sojino zrno međutim sadrži toksine, na primer velike količine fitinske kiseline koja može da blokira apsorbovanje bazičnih minerala (kalcijum, magnezijum, bakar, gvožđe i posebno cink, s tim da manjak cinka može uzrokovati svojevrsni „eterični“ doživljaj koji neki vegetarijanci poistovećuju sa duhovnim prosvetlenjem). Soja jeste bogata proteinima više od ostalih mahunarki, ali nije dobar izvor proteina jer neki njeni proteini blokiraju enzime neophodne za varenje proteina. Takvi „antinutrijenti“ blokiraju aktivnos tripsina i drugih enzima, destabilizujući rad pankreasa. Ali, ovo ne važi za fermetisanu soju ili sos od soje.
MASLAC
Ova namirnica ima zasićene masti, ali najnovije studije pokazuju holesterol iz hrane nema veliki utica na veći broj srčanih obolenja. Holesterom je sastavni deo našeg tela, bez njega mozak i organi zaduženi da stvaraju hormone ne bi mogli da obavljaju funkicije kako treba. Osim toga, holesterol je potreban i zbog proizvodnje vitamina D, koji se u ljudskom organizmu proizvodi samo pod dejstvom sunčeve svetlosti. Prirodne zasićene masti kakva je maslac mogu biti korisne jer duže stvaraju osećaj sitosti nego ugljeni hidrati u namazima i margarinu. Masla je jedan od bogatijih izvora vitamina A, koji štiti srce, štitnu žlezdu, nadbubrežne žlezde… Dok mnogi namazi imaju sterole ili stanole, koji mogu smanjiti sposobnost apsorbovanja nekih vitamina kao što je vitamin.
ULJE ZA JELO
Polinezasićene masti, u prirodnom obliku kao u masnoj ribi, potpuno su zdrave jer smanjuju krvni pritisak i rizik od srčanog i moždanog udara, čak poboljšavaju moždane funkcije. Suncokretovo i ostal slična ulja su nestabilni, lako se užegnu na temperaturi, menjaju svojsva na kiseoniku ili u vodi, jer imaju slobodne radikale koji povećavaju rizik od debljanja, raka, srčanih bolesti i dijabetesa. Ali, i suncokretovo ulje je odličan izvor omega – 6 masnih kiselina koje moramo unositi balansirano sa omenga-3 masnim kiselina. Zato u ishranu valja uvesti maslinovo ulje, jer se ne užegne lako. Ali, maslinovo ulje se koristi samo kao preliv, za pripremu namirnica bolje je koristiti ulje od komine maslina.
JAJA
Neki ih izbegavaju zbog straha da će im porasti nivo holesterola. Ali, nutricionisti ukazuju da hilesterol iz prirodnih namirnica ne dovodi do začepljenja arterija i srčanih bolesti, već da problem prave prerađene verzije nekih masti i druga rafinirana hrana.
Jaja su dobar izvor proteina i gotovo svih strateški bitnih vitamina, izuzev C vitamina. Najbolje ih je konzumirati za doručak, kudikamo je zdravije od zaslađenih žitarica. Jedno jaje dnevno je u interesu očuvanja zdravlja.
GROŽDJE
Najzagađenije pesticidima od sveg voća. Testovi pokazuju da se na neorganski uzgojenom grožđu nalazi po 11 pesticida, a u Nemačkoj su pronašli i svih 26. Problem nastaje otuda što se grožđe uzgaja uvek na istom zemljištu, tako da se pesticidi iz godine u godinu samo talože. Posebno je zagađeno čileansko. Zato ovde važi više nego za bilo koje drugo voće: jesti samo organskog porekla.

OSTAVI KOMENTAR