U srpskoj pravoslavnoj tradiciji postoji nekoliko velikih postova godišnje. Post zahteva specifičnu ishranu. Namirnice koje koristimo redovno, tokom posta ne konzumiramo.
Radi se o namirnicma životinjskog porekla, dakle govorimo o mesu, svim mesnim prerađevinama, mleku, mlečnim proizvodima, masnoćama životinjskog porekla i jajima.
Osnova ishrane tokom posta su žitarice, voće, povrće, riba i biljne masnoće. To praktično znači, da se tokom posta organizam navikao na hranu koja je najčešće manje masna, manje začinjena i manje zahtevna za procese varenja ili ono što često nazivamo „lakšom“ hranom. Ljudi koji poste na vodi isključuju iz ishrane i sve vrste biljnih masti, tako da je njihova ishrana još specifičnija.
Kako se veliki post završava i velikim praznikom, obratite pažnju da vam praznični ručak ne nanese zdravstvene štete koje će poništiti zdravstvene koristi od posta.
Šta je to što bi bilo racionalno ponašanje? Valjalo bi da postepeno menjate način ishrane uvažavajući činjenicu da je organizmu potrebno neko vreme da se prilagodi na promenu u ishrani. Ovo vreme potrebno za prilagođavanje, je različito od osobe do osobe i zavisi od godina starosti i zdravstvenog stanja, ali postoji za svakoga i iznosi od nekoliko dana do nekoliko nedelja.
Period prilagođavanja će biti olakšan ako postepeno uvodite u ishranu namirnice od kojih ste tokom posta uzdržavali. Najbolje je da u ishrani, u prvim danima po okončanju posta, dominantna hrana životinjskog porekla budu niskomasni mlečni proizvodi (mladi sir, jogurt, kiselo mleko) i posnija mesa (piletina, ćuretina, teletina). Pohovana i pržena hrana nisu dobar izbor nikada, a naročito u ovom periodu. Neka meso bude pripremljeno na druge načine, pečeno ili kuvano. Jaja u ishranu uvodite pokušavajući da poštujete princip koji glasi: ne više od četiri jajeta nedeljno. Budite skromni i kad su u pitanju uskršnja jaja: probajte da ne pojedete više od dva. I ne zaboravite, i dalje u vašoj ishrani treba da bude zastupljena dovoljna količina povrća, voća i žitarica kao i tokom posta.
Pokušajte, takođe da zadržite naviku korišćenja ribe u ishrani. Neka riba na tanjiru bude barem dva puta nedeljno. Osim što će to biti korisno za vaše zdravlje, olakšače i period prilagođavanja na masniju hranu.
Naročito je važno da ni količinski ne treba preterivati kada je hrana u pitanju. Trudite se da i na prazničnom ručku jedete umereno, a raznovrsno. Tegobe koje često prate neumerenost u jelu, kao što su nadimanje, nadutosti, osećaj prepunjenosti trbuha, pojačani gasovi, pa čak i bolovi u stomaku, osećaj mučnine i povraćanje, mogu pokvariti svaki praznik.
Kako hrana ne služi samo da utoli glad, već i da obezbedi funkcionisanje tela, kako u njegovim osnovnim zahtevima, tako i u situacijama posebnih potreba i posle završetka posta pokušajte da poštujete nekoliko važnih pravila koja se odnose na ishranu.
Ishrana, svakako treba da je redovna (tri glavna obroka i dve užine), mešovita, raznovrsna, sa adekvatnim unosom proteina, ugljenih hidrata, masti, mineralnih materija i neophodnih vitamina.
Ovako pravilno uravnotežena ishrana će obezbediti očuvanje zdravlja.
Izbor namirnica je vrlo važan. Pravilan izbor hrane se odnosi na zastupljenost različitih kategorija namirnica. Proteini treba da su porekla posnijih vrsta mesa i ribe, jogurta, sira, kiselog mleka. Ugljeni hidrati iz različitih vrsta povrća i žitarica. Masti iz nerafinisanih biljnih ulja. Količinu prostih šećera (slatkiša) treba, koliko je god moguće redukovati. Voće neka bude vaš prvi izbor kada poželite da se zasladite.
I ne zaboravite: nepravilna ishrana, bez obzira da li se radi o nedovoljnom ili prekomernom unosu ili je neuravnotežena pa oskudeva u važnim sastojcima, predstavlja zdravstveni rizik.
