Montignacova dijeta je dijeta za gubljenje viška kilograma koja je bila poularna devedesetih godina prošlog veka uglavnom u Evropi.Ovu dijetu je izmislio Francuz Mišel Montignac (1944-2010) koji je i sam bio gojazan u mladosti.Montignacova dijeta je namenjena ljudima koji žele da izgube težinu efikasno i trajno istovremeno smanjujući rizik od srčanih bolesti i sprečavajući nastanak dijabetesa.
Montignacova dijeta se sastoji iz dve faze:
1. gubljenje težine
2. održavanje dobre težine.
Namirnice koje sadrže loše ugljene hidrate kao što su:krompir,slatkiši,beli hleb,pirinač… se nesmeju jesti zajedno sa mastima posebno u prvoj fazi Montignacove dijete.
Zbog visokog nivoa glukoze u krvi posle obroka sa ovakvim namirnicama organizam ima dovoljno energije na raspolaganju pa će sve masti uskladištiti kao salo. Dakle kombinacije meso-krompir-beli hleb najviše goje i nikada netreba jesti ovakve obroke.
Neke testenine kao što su špageti od „Durom“ pšenice ražani hleb,kukuruzno brašno,smeđi pirinač itd. nemaju tako velik glikemijski indeks.
Da li su masti dobre ili loše zavisi od prirode njhovih masnih kiselina.Omega 3 polinezasićene masne kiseline kojih ima u ribljem mesu (riblje ulje) i mononezasićene masne kiseline kao one iz maslinovog ulja su dobre masnoće. Loše masti su zasićene masti kao one iz svinjskog mesa,slanine, maslaca i treba ih izbaciti iz ishrane a spremanje hrane prženjem svesti na najmanju moguću meru.
Tokom Montignacove dijete treba jesti pet puta, tri glavna obroka i dve voćne užine.
Za doručak postoje dve varijante :prva zdravija koju treba koristiti najmanje 5 puta nedeljno i druga koju možete koristiti jednom ili dva puta tokom nedelje.
U prvoj varijanti treba jesti npr.ražani hleb sa nemasnim sirom ili jogurtom, ovsene žitarice sa nemasnim mlekom.
U drugoj varijanti za doručak možete jesti jaja, kobasice, ribu, slaninu, sunku.
Za ručak takođe postoje dve varijante:
Prva koja se sastoji od proteina i masti i to bi trebala biti glavna vrsta obroka. Sadrži namirnice bogate proteinima kao što su riba, meso ili jaja i ugljene hidrate ciji je glikemijski indeks niži od tridesetpet.
Druga vrsta ručka sastoji se od ugljenih hidrata bogatih vlaknima koji imaju nizak ili srednji glikemijski indeks. Tu vrstu ručka ne treba jesti c+češće od 3 do 4 puta nedeljno i nikada u kombinaciji sa zasićenim mastima.
Večera je slicna kao i ručak, takođe ima dve varijante po izboru: obrok sa proteinima i mastima ili obrok s ugljenim hidratima. Važe ista pravila kao i kod ručka , jedina razlika je u tome što bi večera trebala da bude lakša od rucka. Što znači, obe varijante moraju da sadrže više povrća niskog glikemijskog indeksa, a manje masti ili ugljenih hidrata nego li ručak. Ali ako ste za ručak jeli vlaknima bogate ugljene hidrate, najbolje je da za večeru jedete proteine i masti kako bi vaša ishrana bila uravnotežena.
Montignacova dijeta je posle ogromne popularnosti devedesetih godina i 15 miliona prodatih knjiga „Montignacova dijeta“ poslednjih godina dosta izgubila na poularnosti.
