Poremecaji hranjenja kod deceZbog čega nastaju problemi sa hranjenjem, kao što su izbirljivost, dečja anoreksija, pika i ruminacija, i na koji način bi ih trebalo rešavati. Pročitajte savete pedijatra…
Istraživanja su pokazala da u osnovi poremećaja hranjenja najčešće stoji poremećen odnos majka – dete. Najznačajnija preokupacija roditelja, prvenstveno majke, od početne interakcije sa bebom, jeste da li je beba dovoljno sita. Prvi odgovor na finese u toj interakciji, koje majka često ne prepoznaje, a koje mogu da budu opterećujuće, Poremećaj hranjenja je česta pojava, koja se javlja čak kod 25 do 30 odsto zdrave decebeba daje u vidu odnosa prema hrani. Odbijanje hrane, sporo sisanje, povraćanje od rođenja – najčešće su prvo ogledalo kvaliteta interaktivnosti, kome doprinosi konstitucija bebe sa jedne strane i majčina ličnost sa druge strane.
Lakši poremećaji hranjenja
U njih spada izbirljivost, kada dete jede samo ograničen broj namirnica, ili izbegava čvrstu hranu – što ga, često, prekomerno goji.
Za razliku od njega, ekstremno izbirljivo dete odbija bilo koju drugu hranu osim one na koju je naviklo, tako da gubi u telesnoj masi. Ovaj poremećaj se javlja uglavnom u vreme uvođenja nemlečne hrane – prema čijem mirisu, ukusu i teksturi starije odojče, naviklo da samo sisa – ispoljava izrazitu odbojnost. Dobar savet stručnjaka u vezi načina pripreme obroka, brzo će da otkloni ovaj problem. Slična odbojnost prema čvrstoj hrani (srećom, privremena), sreće se kod odojčadi i male dece posle operacije, intervencije i nekih oboljenja u usnoj duplji, pri čemu rado uzimaju tečnost. Obično jedu tek u sumrak, kada jako ogladne.

Teži poremećaji hranjenja
Pod njima se podrazumevaju oni koji traju duže od mesec dana, praćeni su stagniranjem ili gubitkom telesne mase – pri čemu nema organskog uzroka ili mentalne bolesti, a hrana je dostupna.
Najznačajniji su:
Dečja anoreksija (nedostatak apetita)
Javlja se u uzrastu od šest meseci do tri godine. Dete koje nema nikakvih organskih oboljenja – nikada nije gladno, pa gubi na telesnoj masi. Zabrinuti roditelji se služe već navedenim neadekvatnim postupcima prilikom hranjenja, ali sa upadljivim kontraefektom.
Pika
To je poremećaj hranjenja kod koga dete jede ono što je „nejestivo“ (zemlju, malter, kosu, pepeo, papir, sirov krompir i slično), u uzrastu kada to više nije primereno. Tako ugrožava svoje zdravlje, ali i život, ukoliko unosi otrovne supstance.
Ruminacija
Ispoljava se u vidu namernog vraćanja i prežvakavanja progutane hrane. Često se viđa kod zanemarene dece, kao način samotešenja u nedostatku odgovarajuće afektivne vezanosti. Ono što ne nudi majka, a detetu je neophodno – biva nadoknađeno okretanjem vlastitom telu, preko koga se umanjuje napetost.
Najčešće greške pri hranjenju
Svaki roditelj želi da ima zdravo dete, koje optimalno raste. Međutim, roditelji neretko imaju pogrešnu predstavu o optimalnom razvoju svog deteta, pa pokušavaju da ga ubrzaju neadekvatnim hranjenjem, kao što je:
noćno hranjenje (nastavljaju sa noćnim obrocima i kada je u pitanju starije odojče, kome oni više nisu potrebni)
„progoniteljsko“ (idu za detetom sa šerpicom, neprestano pokušavajući da mu uguraju još koji zalogaj)
nasilno (pokušavaju da detetu silom stave hranu u usta i nateraju ga da je proguta)
uslovljeno (služe se raznim trikovima i ucenama ne bi li dete prevarili da uzme hranu)
mehaničko (insistiraju na strogo pravilnom ritmu hranjenja, količini i vrsti hrane)
produženo (hranjenje traje duže od 30 minuta)

OSTAVI KOMENTAR